Толиб ЁҚУБ
СВЕТ МАСАЛАСИДА ИСЛОМ КАРИМ ДАВРИ ШАВКАТ МИРЗИЁ ДАВРИДАН АНЧА ИЛГАРИЛАБ КЕТИБДИ
[дайжест – ҳар соҳадан бир шингил]
Бундан бирнеча кун аввал тун соат 12,5 бўлганда, мен ҳали компьютерим олдида у-бу нарсалар ёзиб ўтирганимда, кутилмаганда, свет “пўп” этиб ўчиб қолди. Зимистон. Кимдир бурнингга чертиб кетса ҳам ким чертганини билмайсан, киши. “Свет келиб қолар” дея анча кутдим – келмади: “сен кимга айтаяпсан?” демади. Ўйланиб ётдим. Кўзим уйқуга кетгандай бўлувди – тўсатдан, уйқу аралаш, бир воқеа эсимга тушди. Воқеа Ўзбекистонда, И.Карим даврида, мен, ўғлим Олим, келиним Зебо ва учта неварам Доно, Ало ва Холида Франциянинг Angers шаҳрида яшаётган пайтимизда бўлиб ўтган. Биз тез-тез, деярли ҳар куни, ё Жиззахга, ёки Тошкентга телефон қилардик [Францияда уй телефонларига телефон қилиш текин – буни махсус алоқа компанияси ташкил этган]. Истаганча гаплашаверинг – пул ёзилмайди. Continue reading